Пентаграм срца
Драгош Калајић је овај симбол осмислио и први пут визуализовао на својој слици Пентаграм срца из 1986. Спада у сложене симболе, који својим анагогичким моћима сажимају више мањих симбола око заједничке средишње трансцендентне тачке.
Срце а не трбух
За разлику од класичног пентаграма, једног од кључних симбола материјалистичких култура широм света, Пентаграм срца на првом нивоу, најнижем, указује да су темељи човека тамо где су исходишта његове душе и осећајности. Размеђе анималног и божанског није центар двострукости него место прожимања (комплементарности) и уједињења (интеграције), кроз које ће идеално постати реално а пало се уздићи до узвишеног. Обична петокрака своди људски елемент на његов доњи, животињски и материјални аспект, а Пентаграм срца недвосмислено даје примат духовном, личносном и божанском у човеку.
Са становишта „идеологије троделности” — троделне структуре света, друштва и човека, коју је Драгош Калајић сматрао суштински важном за евроаријско самопрепознавање и самообнову — Пентаграм срца је у средишту тројства глава–руке–торзо. Глава је ту симбол интелектуалног и суверенског слоја друштва, руке и прса су симбол ратничког и одбрамбеног, а трбух ратарског, привредног и трговачког.
Пентаграм срца обзнањује нам и наклоност Драгоша Калајића ка кшатријској касти — витешком и ратничком соју, месту спреге виших и нижих слојева друштва. У срцу ратника обједињени су верност елити и оданост народу, извршавање дужности по налогу виших и давање сопственог живота за одбрану свих. Стога, ратнички слој је средишњи, кичма и осовина друштва, од суштинске важности за опстанак и слободу, за просперитет и духовних и материјалних (виших и нижих) сфера једне такве богообразне заједнице.
Крст и круг
На другом нивоу, Пентаграм срца се огледа у два опречна симбола — кругу и крсту — и њиховом традиционалном значењу унутар европског митолошког и религијског наслеђа. Као у западном келтском крсту, неким од кључних хиперборејских руна или далекоисточном јин-јангу, интелигентно назначени обриси круга и крста унутар Пентаграма срца указују на прародитељство Света, на његову мајку Пролазност (круг самсаре, по старом ведском предању), али и на вечност идеалног, оца соларног зракања интелигибилног света. Под светлом оваквог сазнања бива нам још јаснији и дубљи смисао улоге човека у „овој арени универзума”. Управо то нам се потпуно открива на последњем, највишем нивоу Пентаграма срца.
Вертикала
Размотрили смо статички ниво симбола (центричност) и динамички (кружење и зракање). Овај симбол се, међутим, посебно издваја по трећем виду динамичког симболизма, у знаку Успона или Великог Повратка „звезданим боравиштима” (Платон), Хипербореји, „с ону страну севера, леда и смрти” (Ниче). Четири крака Пентаграма срца својим ротационим кретањем (налик свастици) усмеравају жижу нашег погледа ка једном другом центру симбола — петом краку пентаграма — који по анатомској аналогији одговара глави. Пети крак једини је који кретањем не подржава векторе кружења унутар симбола, већ директно показује пут увис. То је јасан путоказ ка ономе изнад оквира круга и самог Пентаграма срца; јасна формула мисије зване Човек, где вера у успон носи суштински смисао и опстанак; јасна порука аутора Пентаграма срца да „Историја очекује нешто више од Човека”. <