011 Анаис Нин, тајна исповест модерне жене
ДРАГОШ КАЛАЈИЋ Тајна исповест модерне жене Исходиште еротографије Ars erotica или ars amandi, те одговарајућа литература, идеално потичу из древних култура „хтонске” религиозности, посвећене обожавању Мајке Земље. За разлику од „уранске” или „аполонске” религиозности, својствене индоевропским културама, чије еминентне доктрине уче о метафизичком пореклу и дужностима ума (nous) – „хтонска” или „дионизијска” […]
010 Дени де Ружмон и сан о Европи
ДРАГОШ КАЛАЈИЋ Дени де Ружмон и сан о уједињеној Европи „Једна једина је партија на власти: она која развезује језик компјутеру. Али, унутар те партије је хаос који вјерно одсликава несувислост такве цивилизације: с ону страну техника — никаквог договора око циљева.” Denis de Rougemont Последњим, опроштајним и стога заветним делом Будућност је […]
09 Европска идеја
ДА ЛИ ЈЕ ЕВРОПСКА УНИЈА ЗАИСТА ЕВРОПСКА? Националисти свих европских земаља… Да ли радови на градилишту Европске уније воде ка стварању суверене државе свих Европљана, или ка њеном срозавању на ранг једне од провинција америчког „новог светског поретка”? Коначни одговор на то питање битно зависи од способности националних снага да се уједине […]
08 Нација и национализам
ДРАГОШ КАЛАЈИЋ Нација и национализам Судећи по планетарним размерама распростирања, често на правцима главних струјања ветрова историје, национализам, нација и држава–нација су најуспешнији политички производи европског ума у модерном добу. Повесна окосница тог успеха се простире од употребе нације за легитимисање власти (узурпиране од стране делова трећег сталежа, силом буржоаских револуција), преко романтичарског […]
07 Идеологија троделности
ДРАГОШ КАЛАЈИЋ Идеологија троделности (Изводи) У монографији Средњовековна цивилизација Западне Европе Жака Ле Гофа, троделно друштво илустровано је минијатурама са страница манускрипта хронике Џона од Вустера из XII века које приказују грозоморно сновиђење Хенрика I, краља Енглеске, у коме му прете, с одговарајућим оруђима, представници три сталежа: ратари, потом витезови и коначно свештеници. […]
06 Ауторитет и слобода
ДРАГОШ КАЛАЈИЋ Ауторитет и слобода На поприштима вековног рата мора против земље, непријатељ уме и да несвесно показује Европљанима њихове политичке особености, циљајући их подривачким или разорним ударима. Школски пример изложеног искуства пружила је, 1968. године, нихилистичка навала завараних те нахушканих маса студената на темеље европског високог система образовања, надасве на врлине и […]
05 Езотерија и историјске авангарде
ДРАГОШ КАЛАЈИЋ Езотерија и историјске авангарде Све учесталије и распрострањеније констатације или исповести кризе модерне уметности, формулисане и у драматичним терминима „смрти уметности” или једног „збогом уметности”[1]Видети часопис Уметност, бр. 45—46, Београд 1976, са рефератима X конгреса АИЦА у Варшави (9—16 септембар 1975); посебно излагања Пјера Рестанија и Ходина, под насловом Збогом уметности. […]
04 Смак света
ДРАГОШ КАЛАЈИЋ Смак света (Накладни завод Матице хрватске, Загреб, 1979) Предговор писца Античка култура не познаје обичај предговора. Као прави преседан, он се појављује тек у периодима декаденције, када људи с разлогом губе поверење у своје моћи. Зато и писци од читалаца унапред траже извињење за сопствене немоћи. Већ је Caton, […]
03 Мапа (анти)утопија
ДРАГОШ КАЛАЈИЋ Мапа (анти)утопија Оглед једне морфологије кризе културе модерног Запада („Замак културе”, Врњачка Бања, 1978) Извод Мапа (анти)утопија је једно од уопште најзначајнијих дела Драгоша Калајића. Реч је о огледима објављеним у „Замку Културе” из Врњачке Бање, године 1978, у којима се с изузетном ерудицијом и компетенцијом разматрају битни феномени западне културе […]
02 Упоришта (изводи)
ДРАГОШ КАЛАЈИЋ Упориште Рехабилитација структуре интегралног човека (Извод) Ова књига, вероватно најзначајнија у опусу „раног Калајића”, објављена је 1971. као пета у критичко-теоријској и филозофској библиотеци „Дело” истоименог часописа, издавач „Нолит”, Београд. Калајић ју је посветио своме оцу. Уреднички је потписује Божо Вукадиновић, одштампана је у штампарији „6. октобар” у Панчеву, а […]