12 Ричард Бах

ДРА­ГОШ КА­ЛА­ЈИЋ Поетика Ричарда Баха     При­ви­ђа­ња, но­ви плод по­е­ти­ке Ри­чар­да Ба­ха, по­ти­чу са истог ста­бла ме­та­фи­зич­ке тен­зи­је ко­је је — у не­кој од прет­ход­них се­зо­на ства­ра­ла­штва — уро­ди­ло чу­ве­ним де­лом Џо­на­тан Ли­винг­стон Га­леб. Прем­да је Ри­чард Бах ве­о­ма осе­буј­на фи­гу­ра на сце­ни са­вре­ме­не књи­жев­но­сти, ми­шље­ња смо да ње­го­во ства­ра­ла­штво ни­је мо­гу­ће спо­зна­ти без […]

11 Ернст Јингер (један одговор)

НО­ВА ИСТО­РИ­ЈА Јингер међу Србима   У Евро­пи под оку­па­ци­јом ко­му­ни­зма, пр­ве ре­до­ве Ерн­ста Јин­ге­ра об­ја­вио је Дра­гош Ка­ла­јић, по­чет­ком се­дам­де­се­тих го­ди­на, на стра­ни­ца­ма бе­о­град­ског ча­со­пи­са Де­ло. Ка­ла­јић је и пр­ви по­зи­тив­но вред­но­вао пло­до­ве Јин­ге­ро­вог ге­ни­ја, у сво­јој књи­зи Ма­па (ан­ти)уто­пи­ја (1978). Ве­ро­ват­но баш за­то су бе­о­град­ски но­ви­на­ри упра­во Дра­го­ша Ка­ла­ји­ћа пр­во пи­та­ли шта ми­сли […]

10 Курцио Малапарте

ДРА­ГОШ КА­ЛА­ЈИЋ: ПИ­СЦИ ЕВРОП­СКЕ ИДЕ­ЈЕ Малапарте     I — Ни­сам од ра­се ро­бо­ва II — Учи­тељ европ­ског по­но­са     ДРА­ГОШ КА­ЛА­ЈИЋ ПО­ВО­ДОМ БЕ­О­ГРАД­СКИХ ФО­ТО­ГРА­ФИ­ЈА КУР­ЦИ­ЈА МА­ЛА­ПАР­ТЕА „Ни­сам од ра­се ро­бо­ва”   „Тај је спо­со­бан да се ста­ви на че­ло не­ке бан­де по­бу­ње­ни­ка с на­ме­ром да осво­ји Ита­ли­ју!” — ре­као је Бе­ни­то Му­со­ли­ни ди­рек­то­ру […]

09 Елифас Леви

ДРА­ГОШ КА­ЛА­ЈИЋ „Мистерија кабале” Елифаса Левија     У исто­ри­ји мо­дер­ног езо­те­ри­зма фи­гу­ра Ели­фа­са Ле­ви­ја из­два­ја се при­ма­том ис­тра­жи­вач­ких пред­у­зе­ћа, ши­ри­ном и да­ле­ко­се­жно­шћу ути­ца­ја те спек­та­ку­лар­но­шћу би­о­гра­фи­је. Син си­ро­ма­шног обу­ћа­ра, Alp­hon­se-Lo­u­is Con­stant, али­ас Elip­has Le­vi, пр­во об­ра­зо­ва­ње је сте­као у ка­то­лич­ком се­ме­ни­шту, где се при­пре­мао за све­ште­нич­ку ка­ри­је­ру. Прем­да је ка­сни­је пре­ћут­но при­хва­тио ти­ту­лу „опа­та” […]

08 Густав Мејринк

ДРА­ГОШ КА­ЛА­ЈИЋ Мејринков пут буђења     Циљ на­шег из­ла­га­ња је­сте пру­жа­ње основ­них ори­јен­ти­ра, ко­ји­ма по­ве­ра­ва­мо на­ду да ће чи­та­о­ци­ма Меј­рин­ко­вог (Gu­stav Meyrink) де­ла по­мо­ћи при ус­по­ста­вља­њу спо­знај­них пер­спек­ти­ва ка бит­ној, езо­те­риј­ској ди­мен­зи­ји пред­ме­та лек­ти­ре. Го­во­ре­ћи јед­ном при­ли­ком о соп­стве­ном де­лу, Меј­ринк је од­луч­но ис­та­као свој­ство бит­но­сти ње­го­вих езо­те­риј­ских са­др­жа­ја, ко­ји­ма је умет­ност под­ре­ђе­на као […]

07 Конрад Лоренц

ДРА­ГОШ КА­ЛА­ЈИЋ Увод у дело Конрада Лоренца     Прем­да жи­ве ре­чи Кон­ра­да Ло­рен­ца ме­ђу Евро­пља­ни­ма одав­но не­ма — а све че­шћи су, на жа­лост, под­сти­ца­ји да при­зи­ва­мо ње­не мо­ћи упу­ћи­ва­ња — ње­гов на­уч­ни и за­пра­во му­драч­ки ау­то­ри­тет те углед три­јум­фу­ју над свим уда­ри­ма вре­ме­на и за­бо­ра­ва. Ипак, бар због по­тре­ба нај­мла­ђих ге­не­ра­ци­ја чи­та­ла­ца, од­но­сно […]

06 Јамамото Цунетомо

ДРА­ГОШ КА­ЛА­ЈИЋ Самурај (По­во­дом збор­ни­ка тек­сто­ва у соп­стве­ном из­да­њу)     УВОД   По­сред­ством пла­не­тар­не мре­же ма­сов­них ко­му­ни­ка­ци­ја, фи­гу­ра са­му­ра­ја сте­кла је из­ван­ред­ну по­пу­лар­ност, при­вла­че­ћи огром­на и ис­трај­на ин­те­ре­со­ва­ња ни­за ге­не­ра­ци­ја чо­ве­ка мо­дер­не ци­ви­ли­за­ци­је. На пр­ви по­глед, та­ква по­пу­лар­ност је па­ра­док­сал­на, јер ар­ха­ич­на при­ро­да са­му­ра­ја очи­глед­но про­ти­ву­ре­чи оби­ча­ји­ма и мен­та­ли­те­ту чо­ве­ка мо­дер­не ци­ви­ли­за­ци­је. Про­дор­ни­ји по­глед […]

05 Томас Карлајл

ДРА­ГОШ КА­ЛА­ЈИЋ Carlyle, пагански повратник     Суд­би­на де­ла То­ма­са Кар­лај­ла (Тhomasа Саrlylea, 1795-1881) у европ­ском чи­та­ли­шту је део спек­та­ку­лар­но­сти ње­го­ве по­ја­ве: од свих ве­ли­ка­на европ­ске кул­ту­ре ни­ко ни­је до­жи­вео та­ко че­сте и вра­то­лом­не успо­не и па­до­ве, од нај­ви­ше сла­ве – до нај­ду­бљег за­бо­ра­ва. И у тој ћу­дљи­во­сти чи­та­ли­шта спрам Кар­лај­ло­вог де­ла по­сто­ји не­ки си­стем: […]

04 Бела Хамваш

ДРА­ГОШ КА­ЛА­ЈИЋ Бела Хамваш — мислилац треће функције     Ка­кво ме­сто за­у­зи­ма Бе­ла Хам­ваш (Béla Ham­vas) (1897–1968) у иде­ал­ној збор­ни­ци учи­те­ља европ­ске нео­тра­ди­ци­о­нал­не ми­сли? При­ме­њу­ју­ћи оп­ти­ку раз­ли­ко­ва­ња из­ве­де­ну из те­мељ­не осо­бе­но­сти ин­до­е­вроп­ске (тач­ни­је ре­че­но: евро­а­риј­ске) ор­га­ни­за­ци­је за­јед­ни­штва, да­кле из иде­о­ло­ги­је тро­дел­но­сти — ко­ју нам је от­кри­ла и нај­пот­пу­ни­је осве­тли­ла ка­те­дра Жор­жа Ди­ме­зи­ла (Ge­or­ges Dymézil)[1]Ge­or­ges […]

03 Б. Г. Тилак

ДРА­ГОШ КАЛА­ЈИЋ Увод у арктичку теорију Б. Г. Тилака     „Погле­дај­мо се у лице! Ми смо Хипер­бо­реј­ци – доста добро зна­мо коли­ко по стра­ни живи­мо. ,Ни по земљи ни по мору нећеш наћи пут који води Хипер­бо­реј­ци­ма’: већ је Пин­дар то знао о нама. С оне стра­не севе­ра, леда и смр­ти – тамо је […]