Мапа сајта

ПУТ

У овом одељ­ку на­ћи ће­те про­ве­ре­не био-би­бли­о­граф­ске по­дат­ке о де­лу Дра­го­ша Ка­ла­ји­ћа и од­је­ци­ма, о ње­го­вом жи­во­ту и зна­ко­ви­ма крај пу­та. По­што мно­ге ва­жне ства­ри чо­век, ко зна за­што, оста­вља за крај, ов­де су и тек­сто­ви ко­ји­ма су се од Дра­го­ша Ка­ла­ји­ћа опро­сти­ли, те 2005, ње­го­ви бит­ни „са­пут­ни­ци и са­пат­ни­ци”, од Мо­ме Ка­по­ра и Уга Га­у­ден­ци­ја до Злат­ка Кра­сног и Бра­ни­сла­ва Ма­ти­ћа, од Ро­бер­та Ште­ке­ра до Ра­до­ва­на Ка­ра­џи­ћа.

ХО­РИ­ЗОН­ТИ

Фун­да­мен­тал­но ва­жни фи­ло­зоф­ски и те­о­риј­ски тек­сто­ви Дра­го­ша Ка­ла­ји­ћа. Они ра­ни, ко­ји су об­ли­ко­ва­ли ње­гов жи­вот, од­ре­ди­ли ње­го­ва ка­сни­ја де­ла и иде­а­ле, оста­ју­ћи трај­ни ме­ђа­ши у срп­ској кул­ту­ри (Упо­ри­ште, Ма­па ан­ти­у­то­пи­ја, Смак све­та), али и они по­зни­ји, осна­же­ни ва­тром ис­ку­ства и зла­том му­дро­сти, мо­ћи­ма по­гле­да из­о­штре­ног до крај­њег и сна­гом ве­ли­ке син­те­зе (Ко­декс Со­лар­ног ре­да, Европ­ска иде­о­ло­ги­ја).

Ов­де су са­мо на­зна­ке, пу­то­ка­зи. Ове стра­ни­це, као ни дру­ге на сај­ту, ни­су за­ме­на за чи­та­ње Ка­ла­ји­ће­вих књи­га не­го под­сти­цај за то.

ИНИ­ЦИ­ЈА­ЦИ­ЈЕ

Огле­ди сво­је­вре­ме­но об­ја­вље­ни уз књи­ге ко­ји­ма је Ка­ла­јић као уред­ник и ре­цен­зент de fac­to увео или по­но­во увео у срп­ску кул­ту­ру ау­то­ре од из­у­зет­ног зна­ча­ја у европ­ској исто­ри­ји иде­ја. Од при­мор­ди­јал­не тра­ди­ци­је и хи­пер­бо­реј­ских ис­хо­ди­шта, пре­ко нео­тра­ди­циј­ске ми­сли у Евро­пи XX ве­ка, до ми­сли­ла­ца „кон­зер­ва­тив­не ре­во­лу­ци­је”, „Тре­ћег пу­та” и „по­бу­не про­тив мо­дер­ног све­та”.

Ко зна ка­да би и ка­ко, с ка­квим (не)раз­у­ме­ва­њем и ка­квим по­сре­до­ва­њем, они сти­гли до срп­ског чи­та­о­ца, да и те пи­сце и пу­бли­ку ни­је ини­ци­рао Дра­гош Ка­ла­јић се­ри­јом по­го­да­ка усред ме­те.

СЛИ­КАР­СТВО

Тек­сто­ви о сли­кар­ству Дра­го­ша Ка­ла­ји­ћа, по­во­дом ње­го­вих ве­ли­ких из­ло­жби, од бе­о­град­ске га­ле­ри­је „Се­ба­сти­јан” до рим­ске „Еле­у­те­ри”, или „без по­во­да”, с раз­ло­зи­ма ко­ји на­ди­ла­зе до­га­ђа­је и ка­лен­да­ре. По­врх све­га, као мост и као кру­на, сто­ји Ка­ла­ји­ћев текст о сли­кар­ским про­та­го­ни­сти­ма „бе­о­град­ског по­гле­да на свет”, по­во­дом исто­и­ме­не ко­ло­сал­не из­ло­жбе ко­ју је осми­слио и ре­а­ли­зо­вао 1991.

ГА­ЛЕ­РИ­ЈА

Са ових две­ри во­де два ру­кав­ца, у две уз­бу­дљи­ве из­ло­жбе­не дво­ра­не. У јед­ној су сли­ке Дра­го­ша Ка­ла­ји­ћа из свих ње­го­вих ства­ра­лач­ких фа­за, од 1960-их до сре­ди­не пр­ве де­це­ни­је тре­ћег ми­ле­ни­ју­ма. У дру­гој су фо­то­гра­фи­је из Ка­ла­ји­ће­вог лич­ног ал­бу­ма, че­тр­де­сет шест њих, од ко­лев­ке и ма­ли­ша­на у јед­ном чу­бур­ском дво­ри­шту тач­но на­сред XX ве­ка, до „осмеј­ка ко­ји пре­кри­ва све” из 1996.

КЊИ­ЖЕВ­НОСТ

Књи­жев­на де­ла Дра­го­ша Ка­ла­ји­ћа: пре­гле­ди, пре­се­ци, из­вод.

Плус: Ка­ла­јић о књи­жев­но­сти.

АРЕ­НА

Ин­тер­вјуи Дра­го­ша Ка­ла­ји­ћа, огле­ди, бе­се­де и пре­да­ва­ња, ва­жни су­сре­ти и раз­го­во­ри. По­ље ак­ци­је и бор­бе не­пре­ста­не „у овој аре­ни уни­вер­зу­ма”. Тек­сто­ви и до­ку­мен­ти ко­ји све­до­че о нај­не­по­сред­ни­јем лич­ном ан­га­жма­ну Дра­го­ша Ка­ла­ји­ћа у дру­штве­ном и по­ли­тич­ком жи­во­ту, у зе­мљи и ино­стран­ству, на­ро­чи­то то­ком рат­них 1990-их.

GE­NI­US LO­CI

Пра­во пу­то­ва­ње је, раз­у­ме се, ме­та­фи­зич­ки по­јам и ал­хе­миј­ски чин. Ов­де су не­ки од нај­леп­ших пу­то­пи­са Дра­го­ша Ка­ла­ји­ћа, истин­ског пут­ни­ка и по­све­ће­ног ра­до­знал­ца, чи­је је сва­ко пу­то­ва­ње сво­је­вр­сна грал­ска по­тра­га.

DOL­CE VI­TA

Ни­је реч са­мо о Фе­ли­ни­је­вом фил­му и Ри­му 1960-их, ко­ји ће знат­но ути­ца­ти на фор­ми­ра­ње Дра­го­ша Ка­ла­ји­ћа у тре­ћој де­це­ни­ји ње­го­вог жи­во­та, па и ка­сни­је. У сфе­ри ви­дљи­вог „жу­ре­ви, га­стро­но­ми­ја, ви­на, пу­то­ва­ња, стил оде­ва­ња и жи­вље­ња, огром­на еру­ди­ци­ја, за­но­сне ме­ло­ди­је и за­но­сне же­не…” Иза то­га би­ло је, за­пра­во, не­што не­у­по­ре­ди­во ви­ше и ду­бље. По­гле­дај­те.

МИ­СЛЕ­НИК

Во­лео је та­кво чи­та­ње, та­кве ру­бри­ке у ча­со­пи­си­ма и та­кву ме­то­до­ло­ги­ју пи­са­ња. Во­лео је та­кво „вас­пи­та­ва­ње мла­дих прин­че­ва”. Сто­га је Ми­сле­ник у ства­ри не­из­о­ста­ван на сај­ту Дра­го­ша Ка­ла­ји­ћа. Пред ва­ма ће се отво­ри­ти две мо­гућ­но­сти. Ми­сли Дра­го­ша Ка­ла­ји­ћа (са­ку­пље­не из ње­го­вих де­ла) и Ис­пи­си Дра­го­ша Ка­ла­ји­ћа (ко­је је он сам из­ва­дио то­ком сво­јих ви­ше­де­це­ниј­ских лек­ти­ра).

Би­рај­те ре­до­след, али не про­пу­сти­те ни­шта.

ВИ­ДЕО

У овом одељ­ку би­ће по­ста­вља­ни ода­бра­ни де­ло­ви из Ка­ла­ји­ће­вих ТВ еми­си­ја, се­ри­ја­ла, до­ку­мен­тар­них фил­мо­ва и ин­тер­вјуа. Гра­ђа је ве­ли­ка и на­ра­ста­ће по­сте­пе­но. За­то на­вра­ћај­те ов­де ре­дов­но.

 

 

ПУТ

СЛИКАРСТВО

АРЕНА

ИНТЕРВЈУИ

ОГЛЕДИ

БЕСЕДЕ И ПРЕДАВАЊА

ЉУДИ

GENIUS LOCI

Пентаграм срца

Дра­гош Ка­ла­јић је овај сим­бол осми­слио и пр­ви пут ви­зу­а­ли­зо­вао на сво­јој сли­ци Пен­та­грам ср­ца из 1986. Спа­да у сло­же­не сим­бо­ле, ко­ји сво­јим ана­го­гич­ким мо­ћи­ма са­жи­ма­ју ви­ше ма­њих сим­бо­ла око за­јед­нич­ке сре­ди­шње тран­сцен­дент­не тач­ке.

 

Ср­це а не тр­бух

 

За раз­ли­ку од кла­сич­ног пен­та­гра­ма, јед­ног од кључ­них сим­бо­ла ма­те­ри­ја­ли­стич­ких кул­ту­ра ши­ром све­та, Пен­та­грам ср­ца на пр­вом ни­воу, нај­ни­жем, ука­зу­је да су те­ме­љи чо­ве­ка та­мо где су ис­хо­ди­шта ње­го­ве ду­ше и осе­ћај­но­сти. Раз­ме­ђе ани­мал­ног и бо­жан­ског ни­је цен­тар дво­стру­ко­сти не­го ме­сто про­жи­ма­ња (ком­пле­мен­тар­но­сти) и ује­ди­ње­ња (ин­те­гра­ци­је), кроз ко­је ће иде­ал­но по­ста­ти ре­ал­но а па­ло се уз­ди­ћи до уз­ви­ше­ног. Обич­на пе­то­кра­ка сво­ди људ­ски еле­мент на ње­гов до­њи, жи­во­тињ­ски и ма­те­ри­јал­ни аспект, а Пен­та­грам ср­ца не­дво­сми­сле­но да­је при­мат ду­хов­ном, лич­но­сном и бо­жан­ском у чо­ве­ку.

Са ста­но­ви­шта „иде­о­ло­ги­је тро­дел­но­сти” — тро­дел­не струк­ту­ре све­та, дру­штва и чо­ве­ка, ко­ју је Дра­гош Ка­ла­јић сма­трао су­штин­ски ва­жном за евро­а­риј­ско са­мо­пре­по­зна­ва­ње и са­мо­об­но­ву — Пен­та­грам ср­ца је у сре­ди­шту трој­ства гла­ва­–ру­ке­–тор­зо. Гла­ва је ту сим­бол ин­те­лек­ту­ал­ног и су­ве­рен­ског сло­ја дру­штва, ру­ке и пр­са су сим­бол рат­нич­ког и од­брам­бе­ног, а тр­бух ра­тар­ског, при­вред­ног и тр­го­вач­ког.

Пен­та­грам ср­ца об­зна­њу­је нам и на­кло­ност Дра­го­ша Ка­ла­ји­ћа ка кша­триј­ској ка­сти — ви­те­шком и рат­нич­ком со­ју, ме­сту спре­ге ви­ших и ни­жих сло­је­ва дру­штва. У ср­цу рат­ни­ка об­је­ди­ње­ни су вер­ност ели­ти и ода­ност на­ро­ду, из­вр­ша­ва­ње ду­жно­сти по на­ло­гу ви­ших и да­ва­ње соп­стве­ног жи­во­та за од­бра­ну свих. Сто­га, рат­нич­ки слој је сре­ди­шњи, кич­ма и осо­ви­на дру­штва, од су­штин­ске ва­жно­сти за оп­ста­нак и сло­бо­ду, за про­спе­ри­тет и ду­хов­них и ма­те­ри­јал­них (ви­ших и ни­жих) сфе­ра јед­не та­кве бо­го­о­бра­зне за­јед­ни­це.

 

Крст и круг

 

На дру­гом ни­воу, Пен­та­грам ср­ца се огле­да у два опреч­на сим­бо­ла — кру­гу и кр­сту — и њи­хо­вом тра­ди­ци­о­нал­ном зна­че­њу уну­тар европ­ског ми­то­ло­шког и ре­ли­гиј­ског на­сле­ђа. Као у за­пад­ном келт­ском кр­сту, не­ким од кључ­них хи­пер­бо­реј­ских ру­на или да­ле­ко­и­сточ­ном јин-јан­гу, ин­те­ли­гент­но на­зна­че­ни обри­си кру­га и кр­ста уну­тар Пен­та­гра­ма ср­ца ука­зу­ју на пра­ро­ди­тељ­ство Све­та, на ње­го­ву мај­ку Про­ла­зност (круг сам­са­ре, по ста­ром вед­ском пре­да­њу), али и на веч­ност иде­ал­ног, оца со­лар­ног зра­ка­ња ин­те­ли­ги­бил­ног све­та. Под све­тлом ова­квог са­зна­ња би­ва нам још ја­сни­ји и ду­бљи сми­сао уло­ге чо­ве­ка у „овој аре­ни уни­вер­зу­ма”. Упра­во то нам се пот­пу­но от­кри­ва на по­след­њем, нај­ви­шем ни­воу Пен­та­гра­ма ср­ца.

 

Вер­ти­ка­ла

 

Раз­мо­три­ли смо ста­тич­ки ни­во сим­бо­ла (цен­трич­ност) и ди­на­мич­ки (кру­же­ње и зра­ка­ње). Овај сим­бол се, ме­ђу­тим, по­себ­но из­два­ја по тре­ћем ви­ду ди­на­мич­ког сим­бо­ли­зма, у зна­ку Успо­на или Ве­ли­ког По­врат­ка „зве­зда­ним бо­ра­ви­шти­ма” (Пла­тон), Хи­пер­бо­ре­ји, „с ону стра­ну се­ве­ра, ле­да и смр­ти” (Ни­че). Че­ти­ри кра­ка Пен­та­гра­ма ср­ца сво­јим ро­та­ци­о­ним кре­та­њем (на­лик сва­сти­ци) усме­ра­ва­ју жи­жу на­шег по­гле­да ка јед­ном дру­гом цен­тру сим­бо­ла — пе­том кра­ку пен­та­гра­ма — ко­ји по ана­том­ској ана­ло­ги­ји од­го­ва­ра гла­ви. Пе­ти крак је­ди­ни је ко­ји кре­та­њем не по­др­жа­ва век­то­ре кру­же­ња уну­тар сим­бо­ла, већ ди­рект­но по­ка­зу­је пут увис. То је ја­сан пу­то­каз ка оно­ме из­над окви­ра кру­га и са­мог Пен­та­гра­ма ср­ца; ја­сна фор­му­ла ми­си­је зва­не Чо­век, где ве­ра у успон но­си су­штин­ски сми­сао и оп­ста­нак; ја­сна по­ру­ка ау­то­ра Пен­та­гра­ма ср­ца да „Исто­ри­ја оче­ку­је не­што ви­ше од Чо­ве­ка”. <

Мејлинг листа