Реч пре
Долазећи издалека и стремећи у даљине, „из праисторије ка надисторији”, Драгош Калајић је следио глас древних учитеља и њихових бројних настављача кроз миленијуме и поколења. Знао је шта нам је поручено по њему и са самурајском усредсређеношћу нам је то преносио, речју и примером. То га је чинило веродостојним учитељем и чуваром писма. Генерације читалаца, у Србији и широм Евроазије, читало је његове књиге „с оловком у руци”; пуне су свеске исписа, уз важна читалачка промишљања.
Истовремено, Драгош Калајић је и сам био велики читалац, с вишедеценијским искуством, развијеним техникама читања и изузетном проницљивошћу. Читао је на више језика, у разним приликама. Осим у атељеу и његовој личној библиотеци, видели смо га како чита у авиону и аутобусу, на станици градског превоза, у алпском висогорју (између два скијашка спуста или у предаху освајања неког врха), на броду који плови Медитераном, у плитком залеђу фронта у Српској деведесетих. И увек је, читајући, имао оловку при руци.
Трагови те две врсте читања су на две странице у нашем МИСЛЕНИКУ.
На једној су Мисли Драгоша Калајића прибележене у нашим читањима. На другој су Исписи које је током својих лектира направио сам Драгош, сачувани електронски у једном фајлу у његовој заоставштини. Ови други омогућавају нам да завиримо и у радионицу писца, да спознамо понешто о начинима на које је сакупљао и користио грађу. Прва страница свакако ће расти, јер наша нова читања и тумачења Драгоша Калајића заправо тек почињу, а можда ћемо имати значајних допуна и на другој. (Овде није обухваћено оно обиље Калајићевих исписа и бележака направљених у пределектронском раздобљу писања; обрада те грађе тек предстоји.)
И најдужи низ корака увек почиње оним првим.
Ми га, стога, управо чинимо, свесни да то није крај него почетак. <