ДРА­ГОШ КА­ЛА­ЈИЋ

О књижевности

 

 

***

МИ­СИ­ЈА

 

У на­шим књи­жар­ским из­ло­зи­ма осва­нуо је Ваш но­ви ро­ман, По­след­њи Евро­пља­ни, за ко­ји књи­жев­ни кри­ти­чар Ср­ба Иг­ња­то­вић ка­же да на­ста­вља та­мо где су ста­ли Цр­њан­ски и Ма­ла­пар­те. И да ни­ко­га не­ће оста­ви­ти рав­но­ду­шним. Шта Ви од ње­га оче­ку­је­те?

Оче­ку­јем да ће из­вр­ши­ти ми­си­ју ко­ју сам му по­ве­рио. Бри­тан­ски исто­ри­чар књи­жев­но­сти Френк Кер­мо­ди уо­чио је ка­ко по­пу­лар­ност ро­ма­на по­ти­че из чи­ње­ни­це да он  по­ма­же чо­ве­ку да се ори­јен­ти­ше у ха­о­су све­та и осми­шља­ва свој жи­вот. И до­и­ста, по­пу­лар­ност тог књи­жев­ног об­ли­ка ка­рак­те­ри­ше епо­хе ве­ли­ких ци­ви­ли­за­циј­ских кри­за или су­мра­ка. Да­кле, оче­ку­јем да ће ро­ман По­след­њи Евро­пља­ни мно­ги­ма по­мо­ћи на пу­ту од мут­них на­зи­ра­ња ка ја­сним спо­зна­ја­ма и по­сто­ја­ним уве­ре­њи­ма.

 

***

 

„Пре­ма јед­ном не­пи­са­ном пра­ви­лу ви­со­ке књи­жев­не ве­шти­не, вр­ли про­зни пи­сац не сме да зло­у­по­тре­бља­ва не­моћ ли­ко­ва ко­је опи­су­је или ства­ра и ко­ји су сто­га пот­пу­но пре­пу­ште­ни на ми­лост или не­ми­лост ње­го­ве во­ље или зло­во­ље. И пре­ма ли­ко­ви­ма чи­ји су му по­гле­ди на свет нај­ту­ђи­ји или нај­мр­ски­ји – вр­ли пи­сац мо­ра би­ти џен­тлмен те их снаб­де­ти нај­ја­чим рас­по­ло­жи­вим ар­гу­мен­ти­ма. Оту­да су ве­ли­ки ро­ма­ни нај­бо­љих европ­ских пи­са­ца – од До­сто­јев­ског и Тол­сто­ја до Стен­да­ла и Ма­на – сце­не уз­бу­дљи­вих идеј­них дво­бо­ја или ви­ше­бо­ја, пред ко­ји­ма чи­та­лац че­сто ни­је у ста­њу да спо­зна ко­јој стра­ни у су­ко­бу се пи­сац при­кла­ња.

То се мо­же сма­тра­ти јед­ном од етич­ких ди­мен­зи­ја ви­со­ке књи­жев­но­сти.”

 

 

„Мал­ро­о­ви ро­ма­ни-све­до­чан­ства о ки­не­ској ре­во­лу­ци­ји, Шпан­ском гра­ђан­ском ра­ту и фран­цу­ском По­кре­ту от­по­ра све­до­че о ве­ли­кој пред­но­сти књи­жев­ни­ка над исто­ри­ча­рем: са сло­бо­да­ма свој­стве­ним умет­нич­ком ис­ка­зи­ва­њу, књи­жев­ник мо­же да сво­јим спо­знај­ним по­гле­дом по­ро­дре мно­го ду­бље не­го исто­ри­чар, до са­мог из­во­ри­шта исто­ри­је, да­кле и до нај­скри­ве­ни­јих иде­ја и осе­ћа­ња ње­них про­та­го­ни­ста, ко­је они обич­но не ста­вља­ју на па­пир, са сво­јим пот­пи­сом, на ве­ли­ку жа­лост исто­ри­ча­ра.

До­бар при­мер тих мо­ћи пру­жа­ју и ро­ма­ни Жа­на Лар­те­ги­ја о фран­цу­ским из­гу­бље­ним ра­то­ви­ма за од­бра­ну ко­ло­ни­ја, од Ин­до­ки­не до Ал­жи­ра. Лар­те­ги, ко­ји је у фран­цу­ској ар­ми­ји сте­као чин ви­со­ког офи­ци­ра, све­до­чи на осно­ву соп­стве­ног ис­ку­ства сте­че­ног у пр­вим ре­до­ви­ма бор­би, у елит­ним па­до­бран­ским је­ди­ни­ци­а­ма. Он нам от­кри­ва оно што се ку­ва­ло у гла­ва­ма бра­ни­ла­ца ко­ло­ни­ја, иде­је и осе­ћа­ња ко­је ни­је мо­гу­ће на­ћи ни у нај­оп­шир­ни­јим по­ве­сти­ма мо­дер­не Фран­цу­ске.”

 

 

„Сма­тра­ју­ћи да у усло­ви­ма мо­дер­ног ра­та за­да­ци рат­ног из­ве­шта­ча из­и­ску­ју љу­де ко­ји по­се­ду­ју ван­ред­не ин­те­лек­ту­ал­не и мо­рал­не сна­ге, љу­де спо­соб­не да се исто­вре­ме­но бо­ре и да о бор­ба­ма из­ве­шта­ва­ју, цр­ни ге­ни­је мо­дер­не про­па­ган­де др Јо­зеф Ге­белс по­тра­жио их је из­ван окви­ра но­ви­нар­ског ста­ле­жа.”

 

 

Пентаграм срца

Дра­гош Ка­ла­јић је овај сим­бол осми­слио и пр­ви пут ви­зу­а­ли­зо­вао на сво­јој сли­ци Пен­та­грам ср­ца из 1986. Спа­да у сло­же­не сим­бо­ле, ко­ји сво­јим ана­го­гич­ким мо­ћи­ма са­жи­ма­ју ви­ше ма­њих сим­бо­ла око за­јед­нич­ке сре­ди­шње тран­сцен­дент­не тач­ке.

 

Ср­це а не тр­бух

 

За раз­ли­ку од кла­сич­ног пен­та­гра­ма, јед­ног од кључ­них сим­бо­ла ма­те­ри­ја­ли­стич­ких кул­ту­ра ши­ром све­та, Пен­та­грам ср­ца на пр­вом ни­воу, нај­ни­жем, ука­зу­је да су те­ме­љи чо­ве­ка та­мо где су ис­хо­ди­шта ње­го­ве ду­ше и осе­ћај­но­сти. Раз­ме­ђе ани­мал­ног и бо­жан­ског ни­је цен­тар дво­стру­ко­сти не­го ме­сто про­жи­ма­ња (ком­пле­мен­тар­но­сти) и ује­ди­ње­ња (ин­те­гра­ци­је), кроз ко­је ће иде­ал­но по­ста­ти ре­ал­но а па­ло се уз­ди­ћи до уз­ви­ше­ног. Обич­на пе­то­кра­ка сво­ди људ­ски еле­мент на ње­гов до­њи, жи­во­тињ­ски и ма­те­ри­јал­ни аспект, а Пен­та­грам ср­ца не­дво­сми­сле­но да­је при­мат ду­хов­ном, лич­но­сном и бо­жан­ском у чо­ве­ку.

Са ста­но­ви­шта „иде­о­ло­ги­је тро­дел­но­сти” — тро­дел­не струк­ту­ре све­та, дру­штва и чо­ве­ка, ко­ју је Дра­гош Ка­ла­јић сма­трао су­штин­ски ва­жном за евро­а­риј­ско са­мо­пре­по­зна­ва­ње и са­мо­об­но­ву — Пен­та­грам ср­ца је у сре­ди­шту трој­ства гла­ва­–ру­ке­–тор­зо. Гла­ва је ту сим­бол ин­те­лек­ту­ал­ног и су­ве­рен­ског сло­ја дру­штва, ру­ке и пр­са су сим­бол рат­нич­ког и од­брам­бе­ног, а тр­бух ра­тар­ског, при­вред­ног и тр­го­вач­ког.

Пен­та­грам ср­ца об­зна­њу­је нам и на­кло­ност Дра­го­ша Ка­ла­ји­ћа ка кша­триј­ској ка­сти — ви­те­шком и рат­нич­ком со­ју, ме­сту спре­ге ви­ших и ни­жих сло­је­ва дру­штва. У ср­цу рат­ни­ка об­је­ди­ње­ни су вер­ност ели­ти и ода­ност на­ро­ду, из­вр­ша­ва­ње ду­жно­сти по на­ло­гу ви­ших и да­ва­ње соп­стве­ног жи­во­та за од­бра­ну свих. Сто­га, рат­нич­ки слој је сре­ди­шњи, кич­ма и осо­ви­на дру­штва, од су­штин­ске ва­жно­сти за оп­ста­нак и сло­бо­ду, за про­спе­ри­тет и ду­хов­них и ма­те­ри­јал­них (ви­ших и ни­жих) сфе­ра јед­не та­кве бо­го­о­бра­зне за­јед­ни­це.

 

Крст и круг

 

На дру­гом ни­воу, Пен­та­грам ср­ца се огле­да у два опреч­на сим­бо­ла — кру­гу и кр­сту — и њи­хо­вом тра­ди­ци­о­нал­ном зна­че­њу уну­тар европ­ског ми­то­ло­шког и ре­ли­гиј­ског на­сле­ђа. Као у за­пад­ном келт­ском кр­сту, не­ким од кључ­них хи­пер­бо­реј­ских ру­на или да­ле­ко­и­сточ­ном јин-јан­гу, ин­те­ли­гент­но на­зна­че­ни обри­си кру­га и кр­ста уну­тар Пен­та­гра­ма ср­ца ука­зу­ју на пра­ро­ди­тељ­ство Све­та, на ње­го­ву мај­ку Про­ла­зност (круг сам­са­ре, по ста­ром вед­ском пре­да­њу), али и на веч­ност иде­ал­ног, оца со­лар­ног зра­ка­ња ин­те­ли­ги­бил­ног све­та. Под све­тлом ова­квог са­зна­ња би­ва нам још ја­сни­ји и ду­бљи сми­сао уло­ге чо­ве­ка у „овој аре­ни уни­вер­зу­ма”. Упра­во то нам се пот­пу­но от­кри­ва на по­след­њем, нај­ви­шем ни­воу Пен­та­гра­ма ср­ца.

 

Вер­ти­ка­ла

 

Раз­мо­три­ли смо ста­тич­ки ни­во сим­бо­ла (цен­трич­ност) и ди­на­мич­ки (кру­же­ње и зра­ка­ње). Овај сим­бол се, ме­ђу­тим, по­себ­но из­два­ја по тре­ћем ви­ду ди­на­мич­ког сим­бо­ли­зма, у зна­ку Успо­на или Ве­ли­ког По­врат­ка „зве­зда­ним бо­ра­ви­шти­ма” (Пла­тон), Хи­пер­бо­ре­ји, „с ону стра­ну се­ве­ра, ле­да и смр­ти” (Ни­че). Че­ти­ри кра­ка Пен­та­гра­ма ср­ца сво­јим ро­та­ци­о­ним кре­та­њем (на­лик сва­сти­ци) усме­ра­ва­ју жи­жу на­шег по­гле­да ка јед­ном дру­гом цен­тру сим­бо­ла — пе­том кра­ку пен­та­гра­ма — ко­ји по ана­том­ској ана­ло­ги­ји од­го­ва­ра гла­ви. Пе­ти крак је­ди­ни је ко­ји кре­та­њем не по­др­жа­ва век­то­ре кру­же­ња уну­тар сим­бо­ла, већ ди­рект­но по­ка­зу­је пут увис. То је ја­сан пу­то­каз ка оно­ме из­над окви­ра кру­га и са­мог Пен­та­гра­ма ср­ца; ја­сна фор­му­ла ми­си­је зва­не Чо­век, где ве­ра у успон но­си су­штин­ски сми­сао и оп­ста­нак; ја­сна по­ру­ка ау­то­ра Пен­та­гра­ма ср­ца да „Исто­ри­ја оче­ку­је не­што ви­ше од Чо­ве­ка”. <

ПУТ

СЛИКАРСТВО

АРЕНА

ИНТЕРВЈУИ

ОГЛЕДИ

БЕСЕДЕ И ПРЕДАВАЊА

ЉУДИ

GENIUS LOCI

Мејлинг листа