***
ЂОРЂЕ КАДИЈЕВИЋ
Изнад тривијалности и неслободе
Револт према декларисаном антиестетизму позномодернистичких авангарди подстакао је у Калајића афинитет према стваралачком утопизму, оличеном у екстатичном визионарству у чијим епифанијама ће се оформити контуре једног алтернативног света. Естетски идеализам тог света у свему одудара од „стварне” слике конвенционалне реалности. Калајић постаје сликар унутарње реалности, прожет херојским еланом, оном дрском вером у немогуће која, по њему, човека представља као истински слободно биће. Само уметност отвара прозоре за „догађање” те слободе. Она је та која нас лишава недостојне обавезаности према наводној примарности реализма тривијалне збиље.
***
ОЉА ИВАЊИЦКИ
У потрази за врховном тајном
И тако, у времену анархије морала, хегемоније зла, диоптрија орлова са Калајићевих слика нуди нам један поглед на неки будући имагинарни рај, у коме је он тражио своје место, своје смирење и своју недоумицу пред свим оним проблемима које је доносило време, у потрази за истином, суштином и врховном тајном.<
Из беседа на отварању постхумне изложбе „Хиперборејски реализам” Драгоша Калајића у београдској галерији „Прогрес”, 22. јуна 2007.
(Преузето из: „Нација”, Београд, бр. 18-20, септембар-новембар 2007,
www.e-nacija.com)